Ko su žene u rječnicima

2. novembar 2017

Generička  upotreba  muškog  roda  od  samog  početka

U  ovom  članku  prikazat  ću  rezultate  istraživanja  koje  sam  provela  radeći  na  svom  diplomskom  radu.  Sagledala  sam  odrednice  iz  Rječnika  bosanskoga  jezika,  autora  Senahida  Halilovića,  Ismaila  Palića  i  autorice  Amele  Šehović,  i  Rječnika  hrvatskoga  jezika  autora  Vladimira  Anića  s  obzirom  na  rod,  s  ciljem  da  vidim  kako  se  one  definiraju  i  oprimjeruju.  Nažalost,  ovaj  poduhvat  pokazao  se  kao  veoma  svrsishodna  rabota.

Kroz  analizu  sam  pokušala  dekonstruirati  društveno  nametnutu  i  konstantno  perpetuiranu  stereotipizaciju  mjȇstā  koja  u  najšire  shvaćenom  pojmu  kulture  zauzimaju  žene  i  muškarci.  S  obzirom  na  to  da  rječnik  predstavlja  korpus  riječi  koje  postoje  i  koriste  se  u  jednom  jeziku,  vrlo  je  važno  pravilno  ih  definirati  jer  njihove  definicije  predstavljaju  njihova  značenja,  a  značenja  koja  im  se  pripisuju  u  isto  vrijeme  odraz  su  kulture  u  kojoj  su  riječi  nastale  i  nose  sa  sobom  vrijednosti  koje  određeno  društvo  baštini  i  cijeni.

Već  u  pristupnom  dijelu  Rječnika  bosanskoga  jezika  (RBJ)  primijetit  ćemo  da  se  muški  rod  upotrebljava  za  označavanje  obaju  rodova.  Tako  se  u  uvodu  kaže  kako  su  se  radeći  na  ovom  rječniku  autori  (su  se)  nastojali  dosljedno  držati  pristupa  koji  su  usvojili  (Halilović,  Palić,  Šehović  2010:  7),  iako  autorski  tim  sačinjavaju  dva  autora  i  jedna  autorica.  Ovakav  princip  generičke  upotrebe  muškog  roda  nastavljen  je  i  u  definiranju  odrednica.  Također  i  činjenica  da  se  oblik  imenica  za  ženski  rod  u  odrednicama  rječnika  sistemski  navodi  (ako  se  navodi!)  posebno  u  obloj  zagradi  predstavlja  diskriminaciju  u  jeziku,  jer  se  označavanje  ženskog  roda  time  predstavlja  kao  obilježeno,  kao  drugo  u  odnosu  na  normu,  kao  jedna  od  varijanti,  i  to  manje  važna.

U  uputama  za  služenje  Rječnika  hrvatskoga  jezika  (RHJ)  stoji  da  ako  se  spol  može  iskazati  oblikom  i  u  natuknici  i  drugačije,  onda  je  to  označeno  znakom  +  (Anić  1998:  1410),  što  je  u  nastavku  oprimjereno  na  sljedeći  način:  prȍfesor  (ž  spol  +  profesòrica).  Iz  ovoga  zaključujemo  da  se  oblik  u  muškom  rodu  uzima  kao  generički,  onaj  koji  upućuje  i  na  muške  i  na  ženske  entitete,  tj.  kao  dominantni  oblik  koji  pokriva  oba  spola,  dok  se  ženski  oblik  shvata  kao  manje  važna  oblička  varijanta  koja  se  također  može  (ali  ne  mora)  upotrebljavati  da  obilježi  ženski  spol.

Nakon  ovoga  Anić  zaključuje  kako  se  u  čovjekovoj  prirodi  spol  kao  semantička  činjenica  ne  javlja  kao  jezikom  izražena  potreba  u  svemu  što  čovjeka  okružuje  te  kako  značenja  riječi  ženskog  roda  mogu  biti  vrlo  različita  i  nepredvidiva  (sic!),  a  sve  zbog  toga  što  je  spol  semantička  razina  jezika,  a  rod  gramatička.  (Anić  1998:1410)

Anić  se  kroz  čitavu  uputu  za  korištenje  rječnika  obraća  korisniku,  time  formalno  isključujući  korisnice  iz  opsega  čitateljstva  kojem  se  obraća.  To  nas  upućuje  na  zaključak  da  autor  ne  obraća  pažnju  na  rodno  osjetljivi  jezik,  jasno  odabirući  generičku  upotrebu  muškog  roda  kao  uzus  pisanja  i  ophođenja.

Ekscerpiranu  građu  podijelili  smo  u  nekoliko  kategorija  prema  zaključcima  koje  smo  donijeli  o  pojedinim  grupama  riječi  koje  su  bliske  po  semantici,  po  riječi  koja  se  koristi  pri  oprimjerivanju,  po  pristupu  u  definiranju  i  sl.  Pokušat  ćemo  pokazati  kako  se  pri  oprimjerenju  odrednica  žene  pojavljuju  u  najvećem  broju  slučajeva  vezane  za  negativnu  semantiku,  bilo  to  u  pridjevima,  prilozima,  veznicima  ili  glagolima.

Ko  je  čovjek,  i  slična  pitanja 

Za  sami  početak  naše  analize  opisat  ćemo  nekoliko  općenitih  zapažanja  o  odnosu  prema  kategoriji  roda  u  navedenim  rječnicima.  Imenice  se  općenito  u  definiranju  odrednica  koriste  u  muškom  rodu.  Pri  definiranju  imenica  najčešće  se  upotrebljava  konstrukcija  pokazna  zamjenica  onaj  +  odnosna  zamjenica  koji.  Tako  će  u  RBJ  akcionar  biti  definisan  kao  onaj  koji  posjeduje  akcije,  dionice,  član  dioničkog  društva;  dioničar.  Pri  definiranju  pridjeva  i  priloga  upotrebljava  se  češće  samo  zamjenica  koji,  pri  čemu  se  čak  i  uz  nju  u  primjeru  često  pojavljuju  imenice  ženskog  roda.  Tako  će  pridjev  lȁjav  u  RBJ  imati  za  primjer  lajava  žena.  Upotrebom  zamjenice  koji  u  definicijama  se  sve  ono,  i  pozitivno  i  negativno,  što  se  o  osobama  može  reći  uz  pomoć  ove  kategorije  riječi,  pripisuje  jedino  i  samo  muškom  rodu.

Jedini  izuzeci  od  upotrebe  zamjenice  u  muškom  rodu  koji  na  početku  definicije  jesu  u  odrednicama  koje  imaju  redom  negativnu  konotaciju  i  odnose  se  na  žene  kojima  se  pripisuju  negativne  osobine.  Ovi  izuzeci  isključuju  muški  rod  zamjenice  u  definiranju  obično  na  temelju  stereotipa  i  predrasuda  koji  se  u  društvu  vezuju  za  žene  a  ne  muškarce,  no  te  stereotipe  nedopustivo  je  unositi  u  rječnike.  Takav  je  slučaj  sa  riječima  torokuša  i  govoruša,  pa  je  u  RBJ  toròkuša  definisana  kao  ona  koja  toroče,  koja  voli  torokati,  a  u  RHJ  kao  ona  koja  toroče  te  je  u  oba  slučaja  naglašeno  da  je  u  pitanju  pežorativan  izraz.  Riječ  govòruša  u  RHJ  je  definisana  kao  ona  koja  mnogo  govori;  govorljivica.

S  obzirom  na  to  da  se  u  velikom  broju  odrednica  iz  kategorije  imenica,  za  upućivanje  na  ono  što  riječ  označava,  kao  i  za  oprimjerivanje  koristi  imenica  čovjek,  uputno  bi  bilo  da  se  pozabavimo  značenjima  koje  ova  imenica  ima  u  oba  rječnika.

U  rječnicima  riječ  čovjek  ima  dva  oprečna  značenja.  U  prvom  od  tih  značenja  slažu  se  oba  rječnika  i  u  njemu  se  čovjek  definira  generativno  za  označavanje  ljudskog  bića  bez  obzira  na  spol.  RBJ  zatim  navodi  značenje  muškarac  u  zreloj  dobi.  Dakle,  tu  se  pojavljuje  drugo  značenje  koje  više  ne  pokriva  sve  osobe,  već  samo  one  muškog  spola.  U  RHJ  drugo  značenje  je  nešto  manje  isključujuće  i  kaže  da  je  to  odrastao  pripadnik  bilo  koje  rase  ili  spola.  Upravo  zbog  ovih  dvaju  oprečnih  značenja  nije  uputno  koristiti  ovu  riječ  pri  definiranju  imenica  koje  se  odnose  na  pripadnice/ike  oba  spola.  U  oba  rječnika  se  pojavljuje  i  značenje  neodređenog  subjekta  u  rečenici.

U  RBJ  će  se  pojaviti  dva  dodatna  značenja  koja  ne  srećemo  u  RHJ  a  koja  se  odnose  na  značenje  supružnika  te  na  pozitivnu  karakterizaciju  osobe  za  koju  kažemo  da  je  čovjek.  Dakle,  sama  imenica  čovjek  ima  pozitivnu  semantiku  za  koju  se  ne  veže  niti  jedno  pogrdno  značenje.  Čak  su  i  fraze  u  kojima  se  ta  imenica  upotrebljava  u  oba  rječnika  uglavnom  sve  pozitivne  semantike:  pravi  ~,  ~  i  po,  svjetski  ~,  čudo  od  ~a,  ~  od  oka,  duša  od  ~a,  veliki  ~,  komad  ~a,  ~  od  pera.  S  obzirom  na  činjenicu  da  ova  odrednica  može  značiti  i  ljudsko  biće  općenito  i  zrelog  muškarca  specifično,  upotreba  ove  imenice  pri  definiranju  ili  pri  oprimjeravanju  odrednice  čini  se  neumjesnom.  Ona  može  biti  diskriminirajuća  prema  ženama  jer  ih  isključuje  iz  učestvovanja  u  značenju.  Kada  god  kažemo  „čovjek“,  uprkos  generičkom  značenju  bića  oba  spola,  nama  će  se  u  svijesti  ipak  pojaviti  slika  muškarca,  a  ne  žene.  Upotreba  ove  riječi  pri  objašnjavanju  odrednica  tako  doprinosi  manjoj  vidljivosti  žena  u  rječnicima.

Zašto  je  drolja  prostitutka  i  fuksa  i  kurva  i  uličarka,  a  kurvar  nema  sinonima? 

Imenice  ženskog  roda  koje  imaju  negativnu  semantiku  u  rječnicima  često  imaju  mnogo  više  sinonima  nego  imenice  muškog  roda  sa  sličnim  ili  bliskim  negativnim  značenjima.  To  se  posebno  odnosi  na  imenice  koje  označavaju  ženu  kao  seksualno  slobodnu  osobu.  Pri  tome  se  čini  da  su  dodatna  značenja  nekada  potpuno  proizvoljno  dodana,  te  se  u  definiciji  poseže  za  nekom  vrstom  moralne  osude,  što  nije  slučaj  sa  bliskoznačnim  imenicama  koje  se  odnose  na  muškarce.  S  obzirom  na  to  da  ne  postoje  potpuni  sinonimi  i  da  se  sinonimne  riječi  biraju  prema  približnosti  značenja  pa  se  često  može  pogriješiti  unoseći  u  izbor  previše  sopstvenog  jezičkog  osjećanja,  pri  odabiru  sinonima  za  ovakve  riječi  treba  biti  dodatno  oprezan.

Imenice  koje  označavaju  seksualno  slobodnu  žensku  osobu  također  dobijaju  i  mnoštvo  prenesenih  značenja  negativne  semantike  (npr.  prijetvornost,  lažljivost,  podmuklost,  beskarakternost  i  sl.)  te  se  upotrebljavaju  i  za  negativnu  karakterizaciju  muškaraca.

Tako  će  riječ  djevòjčura  u  RBJ  imati  definiciju  moralno  posrnula  djevojka  i  niz  sinonima  bludnica,  prostitutka,  kurva;  dróca  je  moralno  posrnula  žena  ili  drolja;  drȍlja  uz  sebe  ima  niz  sinonima,  prostitutka,  bludnica,  uličarkakurvafuksa  (u  RHJ  ista  riječ  ima  značenje:  pejor.  1.  prostitutka  2.  nečasna  osoba  /o  ženi/);  fȁćkalica  je  definirana  kao  žena  moralno  upitnog,  previše  slobodnog  ponašanja  prema  muškarcima,  koja  time  ob.  nastoji  zadobiti  opću  mušku  pažnju  (...)  (u  RHJ  je  to  žena  koja  želi  uhvatiti  prijatelja,  prolazno  poznanstvo  ili  muža);  kȕčka  je  definisana  kao  zla,  pokvarena  žena:  ~  o  jedna!  i  moralno  posrnula  žena:  ~,  vucara  se  sa  svakim!  (u  RHJ  stoji  samo  da  je  to  sinonim  za  riječ  kuja);  kȕja  je  pren.  pejor.  žena  vrlo  lošega  karaktera    ponašati  se  kao  ~  puštena  s  lanca  pejor.  za  ženu  koja  se  potpuno  odala  nemoralu  (u  RHJ  također  kučka    ~  s  lanca  žena  koja  se  odala  nemoralu);  kȗrva  je  žena  koja  se  odaje  nemoralnom  životu;  rospija,  bludnica,  drolja...

Imenice  za  muškarce  koje  imaju  negativno  značenje  imat  će  daleko  manji  broj  sinonima  te  imenice  za  muškarce  slobodnog  seksualnog  ponašanja  u  definiciji  neće  sadržavati  moralnu  osudu.  Čak  će  imati  pohvalne  i  pozitivne  konotacije  kojima  se  hvale  njihova  seksualna  potencija  ili  moć  osvajanja  žena.  To  dovodi  do  zaključka  da  sastavljači  rječnika  u  njima  neravnopravno  tretiraju  žene  i  muškarce  u  odnosu  na  seksualno  iskustvo.

Tako  se  za  odrednicu  iskústvo  u  RBJ  navodi  primjer:  on  ima  bogato  ~  sa  ženama.  Fàker  se  definira  kao  muškarac  sklon  avanturama  seksualne  prirode,  često  oženjen,  bez  ikakve  moralne  osude  u  definiciji.  Kȕrvār  je  muškarac  koji  je  sklon  kurvama,  ili  se  odaje  nemoralnom  životu  s  kurvama,  ali  nema  moralnog  osuđivanja  kao  što  je  to  slučaj  sa  imenicama  kȕčka  ili  kàhpija;  švàler  je  osoba  koja  uspješno  zavodi  osobe  suprotnog  spola  (ob.  muškarac)  (sic!),  žȅnskāroš  je  onaj  koji  uživa  u  zavođenju  i  osvajanju  žena,  kojem  nije  dovoljna  jedna  žena  nego  uvijek  traži  dodatna  zadovoljstva  uz  druge  žene;  ženskar.

Primijetili  smo  i  to  da  u  oba  rječnika  postoji  odrednica  prostìtutka,  ali  niti  u  jednom  ne  postoji  odrednica  žigolo  koja  označava  osobu  muškog  spola  koja  prodaje  seksualne  usluge  za  novac.  U  RHJ  u  odrednici  žènskār  u  definiciji  se  pojavljuje  konstrukcija  onaj  koji  trči  za  suknjama.  Upotrijebiti  ovakvu  rečenicu  u  svakodnevnom  životu  u  krugu  prijatelja  bilo  bi  izrazito  seksistično,  ali  unijeti  je  još  i  u  definiciju  rječnika  je  nedopustivo  jer  svodi  ženu  na  komad  odjeće  koji  nosi.

Torokuša,  tračara  i  nadžak-baba  u  borbi  protiv  stereotipa 

U  ovom  odjeljku  bavit  ćemo  se  odrednicama  iz  RBJ  koje  su  oprimjerene  na  način  koji  podržava  rodne  stereotipe  i  predrasude,  ili  u  zagradi  sadrže  komentare  ob.  o  djevojcičesto  o  ženi  i  sl.  Ovi  primjeri  govore  o  tome  koje  se  osobine  ili  radnje  u  društvu  stereotipno  vezuju  za  žene.  Prvo  što  uočavamo  jeste  da  se  sve  radnje  i  osobine  koje  opisuju  pretjeranu  govorljivost  u  primjerima  definicija  bez  izuzetka  vezuju  za  žene  (blebetavgasitihabernosalajavnadžak-babaotračatitorokušatračaratračati).  Kod  torokuša  i  tračara  se  odstupa  i  od  uobičajenog  načina  definiranja  onaj  +  odnosna  zamjenica  koji  te  se  definira  na  način:  ona  koja  (...).

Postoji  čitav  niz  pridjeva  koji  su  stereotipno  vezani  za  žene  i  društveno  uvjetovani  na  način  da  se  od  malih  nogu  osobama  usađuju  osobine  koje  odgovaraju  određenom  spolu.  Tako  će  se  i  u  našem  korpusu  odslikavati  pozicija  i  slika  žene  onakve  kakvu  društvo  očekuje  da  ona  bude  ili  da  jeste.  Ženski  spol  se  tako  veže  za  nježnost  (nježna  žena),  blagost  (blaga  djevojka),  čednost  (uz  odrednicu  čȅdan  stoji  napomena  ob.  o  djevojci),  čežnju  (djevojačka  čežnja),  krotkost  (krotka  djevojka),  neiskvarenost,  suptilnost  i  sl.

Za  ženu  se  vezuje  i  histerično  ponašanje  (histerična  žena),  materijalno  iskorištavanje  muškaraca:  izmusti,  musti,  osiromašiti  muškarca  i  sl.  Za  ženu  se  vezuju  i  negativne  osobine  poput  gluposti  i  sklonosti  varanju,  npr.  u  odrednicama  tȕka  gdje  ćemo  imati  napomenu  ob.  žena,  te  u  odrednici  nȅvjeran  sa  primjerom  nevjerna  žena.  Žena  u  ovim  primjerima  također  zauzima  poziciju  one  koja  muškarca  lovi,  pokušava  prevarom  zadržati  i  sl.:  zagospodariti  mužem  i  njegovom  imovinomzarobiti  mladićaizmusti  ljubavnikamusti  momkaokrenuti  momka  protiv  roditeljatjerati  momka  na  brak).  Za  žene  se  također  u  ovom  domenu  vežu  odrednice  koje  upućuju  na  to  da  je  sve  što  se  tiče  domaćinstva  i  rada  u  kući  njihov  prirodni  položaj  i  mjesto:  čista  domaćica,  prava  domaćica,  gostoljubiva  domaćica.

Primjeri  negativne  semantike  vezane  za  ženski  rod 

Veliki  broj  odrednica  iz  korpusa  vezuju  imenice  ženskog  roda  (najčešće  žena  i  djevojka)  uz  negativne  ili  izrazitno  negativne  karakteristike,  npr.  uz  pridjeve  kao  što  su  debeloguzgrdanispijen,  kao  iz  uz  riječi  koje  u  društvu  označavaju  nešto  dostojno  žaljenja:  sažalijevatižalostanneispunjennapaćenpropatitiizigravati  mučenicubijedna  majkaunesrećiti  djevojku.  U  odrednici  bijéda  u  RHJ  vidjet  ćemo  kako  se  čak  situacija  u  kojoj  žena  izdržava  muža  predstavlja  kao  njegova  velika  propast  i  sramota,  dok  bi  ovakav  primjer  bio  nemoguć  sa  obrnutim  pozicijama.

Na  žene  se  odnose  i  sve  odrednice  koje  se  tiču  psihičke  nestabilnosti  ili  se  pak  zbog  njih  ista  dešava:  deprimirana  ženahisterična  ženapotpuno  je  pobudalilapored  nje  sam  poludiopored  nje  bih  poludio.  Niti  jedna  odrednica  koja  označava  psihičku  nestabilnost  ne  nudi  primjer  koji  bi  se  odnosio  na  muškarca.  Ovo  odslikava  duboku  društvenu  predrasudu  o  mentalnim  bolestima,  jer  se  kroz  čitav  korpus  one  vežu  samo  za  jedan  spol.  Odrednice  sa  seksualnim  konotacijama  se  u  velikom  broju  također  vežu  za  žene:  frìgīdna  ženasvi  su  je  imali,  žigosati  djevojku  kao  bludnicu...

On  radi  kao  lud,  a  ona  je  lijepa  kao  slika    žena  i  muškarac  kao  vršilac  radnje  i  objekat 

U  korpusu  smo  uočili  da  se  u  velikoj  većini  primjera  muškarac  pojavljuje  kao  vršilac  radnje,  a  žena  kao  bliži  objekat  nad  kojim  se  radnja  vrši.  Ona  je  ta  koju  neko  gleda,  dira,  vuče,  dijeli  s  nekim,  kupuje,  laska  joj  i  sl.  Veliki  broj  primjera  sadrži  u  sebi  odrednicu  djevojka  i  žena  te  ćemo  navesti  samo  primjere  iz  RBJ.  Primijetit  ćemo  da  se  djevojka  kao  primjer  u  svim  ovim  odrednicama  pojavljuje  kao  objekt  nad  kojim  se  vrši  radnja,  kojim  se  upravlja  ili  kao  objekt  nečije  žudnje.  Muškarac  se  implicitno  pojavljuje  kao  vršilac  radnje.  Veliki  broj  primjera  se  odnosi  na  vršenje  radnje  koje  podrazumijeva  fizički  kontakt,  često  seksualni:  držatifaćkatiispipatimilovatiobgrlitiščepatipoljubiti  djevojku;  ovo  stvara  sliku  djevojke  ili  kao  čisto  seksualnog  objekta  (faćkatiispipatimilovatiobgrliti  djevojku)  ili  osobe  nad  kojom  se  upotrebljava  gruba  fizička  sila  (ščepati  djevojku).

U  nekim  primjerima  se  čini  kao  da  ona  nema  nikakvu  kontrolu  nad  sopstvenim  integritetom  i  slobodom  odlučivanja,  već  ju  se  jednostavno  daje  muškarcu  na  raspolaganje  i  prikazuje  ju  se  povodljivom  ili  naivnom:  odabratiotetinamjestitipokupitiopitiopustitiupropastitivozikatizarumenitizastiditi  djevojkulov  na  djevojke.  Posebno  su  interesantni  primjeri  zarumeniti  djevojku  i  zastiditi  djevojku  jer  spadaju  u  domen  rodnih  stereotipa  koji  proistječu  iz  društvenog  uvjerenja  da  je  stid  i  sram  pohvalna  osobina  kod  ženske  osobe,  koju  treba  poticati  i  njegovati,  dok  se  muškarac  sa  ovakvim  osobinama  smatra  osobom  bez  karaktera,  mlakonjom  ili  feminiziranim  muškarcem.

Riječ  žena  se  nalazi  u  sličnoj  poziciji  objekta;  ona  se  otima,  lovi,  grabi,  njome  se  zabavlja,  za  nju  se  neko  drugi  brine.  Drugi  joj  pružaju  materijalna  zadovoljstva  i  utječu  na  promjenu  njenog  raspoloženja.  Često  se  pokazuje  i  kao  nesposobna  da  se  brine  sama  za  sebe.  Ona  se  nalazi  kao  primjer  uz  sljedeće  odrednice:  dijelitidodirnutidograbitilovitinabavitinamamitipreoteti  ženu;  dotaći  se  žene;  recept  za  osvajanje  ženazabaviti  se  ženom.  I  druge  imenice  koje  označavaju  ženske  osobe  nalaze  se  u  sličnom  položaju:  maziti  mladu  suprugunamjestiti  snahu  u  banku,  udesiti  kćerku,  uvesti  suprugu  u  visoko  društvo... 

Sloboda  odabira  sopstvenog  partnera  u  rječnicima  nije  data  ženi  –  to  možemo  vidjeti  u  primjerima  dati  kćer  za  strancapodaj  mu  kćerudesiti  kćerkudokopao  se  moje  sestre.  Opet  je  implicitni  vršilac  radnje  muškarac  koji  daje  kćer  nekome  za  ženu  kao  da  je  ona  objekt  bez  sopstvene  volje.  Čak  i  odrednice  zapròsiti  i  pròsiti  u  oba  rječnika  podrazumijevaju  muškarca  koji  prosi  ženu,  ali  ne  i  obrnutu  mogućnost  da  žena  zaprosi  muškarca  jer  se  ti  glagoli  definiraju  na  način  da  znače  ponudu  braka  ženskoj  osobi.

Kod  ove  kategorije  primjera  također  je  interesantno  to  što  se  u  okviru  iste  odredničke  riječi  za  dva  različita  značenja  ili  čak  za  isto  značenje  daju  dva  primjera  od  kojih  je  jedan  vezan  za  ženski,  a  drugi  za  muški  rod.  Primjer  koji  je  vezan  za  ženski  rod  ima  negativnu,  deprecijativnu  ili  stereotipizirajuću  semantiku,  a  onaj  koji  je  vezan  za  muški  rod  ima  pozitivnu  semantiku.  Tako  imamo  odrednicu  kao  koja  se  za  muški  rod  veže  primjerom  radi  kao  lud,  a  za  ženski  rod  primjerom  lijepa  kao  slika.  Ovo  je  slikovit  primjer  za  položaj  žene  i  položaj  muškarca  u  rječniku:  ona  se  najčešće  pojavljuje  kao  fenomen  ljepote  ili  objekat  (ljepotica  na  glasuljepuškasta  djevojkazanijela  ga  je  njena  ljepotavranooka  ljepotica),  dok  je  muškarac  agens,  onaj  koji  pokreće  i  vrši  radnju.  Također  i  uz  odrednicu  moćan  uz  muški  rod  stoji  primjer  vezan  za  politiku  ili  sport:  moćan  političar,  moćan  sportista,  što  su  važne  sfere  društva,  a  za  ženski  rod  se  veže  u  značenju  „koji  je  fizički  atraktivan“:  moćna  cura.  Muškarcima  je  dakle  pripisana  stvarna,  tj.  politička  moć,  dok  ženama  pripada  moć  u  sferi  seksualnosti  ili  fizičke  privlačnosti.

Problemi  u  definiranju  odrednica 

Problemi  koji  se  javljaju  u  definicijama  odrednica  obuhvaćaju  različite  slučajeve,  od  navođenja  neprimjerenih  sinonima,  izbacivanja  određenih  značenja  iz  ženskog  oblika  imenice  za  vršitelja/icu  radnje  i  sl.  Prvi  primjer  na  koji  smo  naišli  veže  se  za  odrednicu  alàpača  u  RBJ  za  koju  se  navodi  sinonim  prostakuša  što  ne  ulazi  u  okvir  značenja  ove  riječi.  U  definiciji  odrednice  amàzōnka  se  za  objašnjavanje  koristi  sintagma  „žena  ratnik“  umjesto  da  se  upotrijebi  riječ  koja  u  jeziku  već  postoji  za  obilježavanje  ove  sintagme,  ratnica.  Za  odrednicu  pénis  u  RBJ  stoji  definicija  u  kojoj  se  naglašava  da  se  penisom  u  stanju  nabreknuća  (erekcije)  prodire  u  vaginu.  Ostaje  potpuno  nejasno  zašto  je  to  u  definiciji  naglašeno  i  zašto  je  relevantno  za  definiranje  ove  odrednice.  U  RHJ  se  ne  pojavljuje  ovakvo  objašnjenje,  već  samo  stoji  da  je  to  spolovilo,  muški  spolni  organ.

Također  se  unekoliko  razlikuju  i  definicije  odrednica  djévac  i  djèvica  u  RBJ.  Za  odrednicu  u  muškom  rodu  dato  je  objašnjenje  kako  je  to  onaj  koji  živi  u  djevičanstvu,  koji  nema  spolnog  iskustva,  dok  se  kod  odrednice  djèvica  naglašava  da  je  to  nevina  ženska  osoba.  Vjerovatno  je  to  zato  što  se  djevičanstvo  u  patrocentričnom  društvu  ističe  kao  vrlina  žena  ali  ne  i  muškaraca.

Kod  odrednica  domàćin  i  domàćica  u  RBJ  nalazimo  da  u  ženskom  obliku  ova  imenica  nema  veliki  broj  značenja  koje  ima  muški  oblik,  a  koji  bi  se  mogli  i  trebali  odnositi  na  oba  spola.  Domaćica  se  tako  ne  definiše  kao  ženska  osoba  koja  upravlja  kućom,  kao  starješina  ili  glava  porodice;  to  je  značenje  rezervirano  samo  za  muški  oblik.  Također  je  izbačeno  značenje  u  kojem  bi  domaćica  bila  osoba  koja  odgovorno  i  savjesno  upravlja  kućom.  Kao  i  kod  mnogih  drugih  imenica  prvenstvo  se  daje  značenju  koje  upućuje  na  bračni  status  ženske  osobe  –  domaćinova  žena.

U  RHJ  stanje  sa  ovim  odrednicama  je  slično.  Ni  u  ovom  rječniku  domaćica  ne  može  biti  ona  koja  je  glava  porodice,  ili  starješina.  Ni  ostala  značenja  se  ne  razlikuju  od  onih  u  RBJ.  Situaciju  sličnu  ovoj  prepoznat  ćemo  i  kod  definiranja  odrednica  gȁzda  i  gȁzdarica,  te  mȃjstor  i  mȃjstorica  u  oba  rječnika.  Muški  oblik  gȁzda  preuzima  niz  značenja  koja  pretpostavljaju  poziciju  moći,  materijalnog  blagostanja  ili  bavljenja  određenim  poslom,  dok  se  za  ženski  oblik  ove  odrednice  vežu  samo  dva  značenja,  od  kojih  je  jedno  gazdina  žena,  a  drugo  ona  koja  iznajmljuje  stan  ili  sobu.

Zašto  ima  čistačica,  ali  nema  gospodarica? 

Veliki  broj  imenica  sa  značenjima  vršitelja  radnje,  nosioca  osobine  ili  titule,  naziva  za  profesije  i  sl.  u  RBJ  pojavljuje  se  samo  u  muškom  obliku,  uprkos  tome  što  se  u  većini  slučajeva  može  odnositi  i  na  žene  i  na  muškarce  i  što  postoje  tvorbene  mogućnosti  za  oblik  imenice  u  ženskom  rodu.  Jedan  broj  ovih  imenica  odnosi  se  na  profesije  vezane  za  vojsku.  Što  je  čin  koji  osoba  obnaša  visočiji,  to  je  manja  vjerovatnoća  da  će  postojati  oblici  i  za  muški  i  za  ženski  spol.  Tako  nećemo  imati  admiralku  i  komandanticu  nego  jedino  admirala  i  komandanta,  ali  ćemo  zato  u  RBJ  imati  brigaridra  i  brigadirkupotporučnika  i  potporučnicupotpukovnika  i  potpukovnicu,  što  su  niži  činovi  u  vojsci.

Sličan  zaključak  možemo  donijeti  i  za  određeni  broj  imenica  sa  značenjem  koje  se  povezuje  sa  materijalnim  blagostanjem,  društvenom  moći  ili  visokom  profesionalnom  pozicijom.  Tako  u  korpusu  nećemo  imati  bankarke/ice,  brokerke/ice,  akademkinje,  bogatunke,  brodovlasnice,  draguljarke,  ekspertice,  finansijerke,  gospodarice  ili  guvernerke,  već  samo  oblike  ovih  imenica  u  muškom  rodu.

Za  određeni  broj  imenica  evidentno  je  da  ženski  oblik  nije  odomaćen  zbog  činjenice  da  se  određenim  poslovima  u  većem  broju  bave  muškarci  nego  žene.  I  zaista,  rijetko  ćemo  sresti  šumarku  ili  gvožđarku,  no  brojnost  pripadnica  ženskog  spola  koje  se  bave  ovom  profesijom  ne  bi  trebala  priječiti  postojanje  imenice  u  ženskom  rodu.  Takav  je  slučaj  i  sa  imenicama  dimnjačarkačarrezbarskladištartesar.  Sve  su  to  imenice  koje  označavaju  profesije,  često  zanate,  kojima  se  u  našem  društvu  tradicionalno  bave  muškarci,  ili  profesije  koje  zahtijevaju  veću  tjelesnu  snagu  pa  se  žene  njima  rijetko  bave.

Interesantno  je  da  niti  u  jednom  od  rječnika  ne  postoji  riječ  gospodarica  koja  je  relativno  odomaćena  i  prisutna  u  govoru.  Također  ne  postoji  niti  riječ  borkinja  koja  se  također  često  može  čuti  u  medijskom  diskursu.

Umjesto  zaključka  zahtjev 

Na  osnovu  analizirane  građe  pokazalo  se  da  je  odnos  prema  rodnoj  problematici  u  oba  rječnika  sličan.  Način  definiranja  odrednica  nije  rodno  neutralan.  Za  odrednice  koje  se  odnose  na  žene  mnogo  češće  se  vežu  negativni  primjeri  ili  negativna  značenja.  Sinonimi  koji  se  navode  za  disfemizme  brojniji  su  i  dosta  proizvoljni  te  po  asocijativnosti  jedno  na  drugo  vežu  negativna  i  nekada  jasno  nepovezana  značenja  (primjera  radi,  za  odrednicu  glùpača  sinonimi  su  ludača  i  blesača,  dok  za  odrednicu  glùpak  nije  naveden  sinonim  ludak).

Pokazalo  se  također  i  to  da  zahtjevi  za  rodno  senzitivnim  jezikom  nisu  dovoljno  ispunjeni,  te  se  imenicama  u  muškom  rodu  i  dalje  označavaju  i  žene  i  muškarci  koje/i  se  bave  određenom  profesijom.  Vidjeli  smo  da  je  stanje  slično  i  u  RHJ,  no  sa  nešto  većim  brojem  imenica  u  ženskom  rodu  nego  što  je  to  slučaj  u  RBJ.

U  perspektivi  ovaj  rad  može  poslužiti  kao  pomoć  za  unapređenje  rodnih  pitanja  u  mogućim  novim  izdanjima  analiziranih  rječnika.  Pored  toga  on  stoji  na  raspolaganju  svima  koji  se  interesuju  za  rodnu  problematiku  u  jeziku  i  koji  žele  istraživati  ovo  veoma  bitno  polje  nauke  o  jeziku.  Umjesto  zaključka  morale  bismo  iznijeti  odlučan  i  glasan  zahtjev  za  drukčijom  praksom  u  leksikografskoj  i  leksikološkoj  djelatnosti  te  naravno  u  realnoj  sferi  profesionalnog  i  privatnog  života.

Izvori:

1. Halilović, Senahid, Palić, Ismail, Šehović, Amela. (2010). Rječnik bosanskoga jezika. Sarajevo: Filozofski fakultet u Sarajevu.


2. Anić, Vladimir. (1998). Rječnik hrvatskoga jezika. Zagreb: Novi Liber.

Cijeli rad možete preuzeti na:

Ražanica, Merima. (2016). Podaci o rodu u savremenim bosanskim i hrvatskim rječnicima. Završni diplomski rad. Sarajevo: Filozofski fakultet.

Merima Ražanica, saradnica

profesorica bosanskog, hrvatskog, srpskog jezika

Studirala bosanski, hrvatski, srpski jezik i književnosti naroda BiH. Radi kao kustosica Muzeja ratnog djetinjstva. Voli restaurirati stare komade namještaja u kući, raditi u bašti, putovati, čitati knjige i pisati. Želi živjeti jednostavno i mirno.

Comments

© 2015 lingvisti.ba All rights reserved.